pretrazivaci

 Pored standardnog, ozbiljniji pretraživači nam nude i napredno pretraživanje, kako bismo lakše došli do željene informacije.U tabeli su dati operatori koji nam u tome pomažu.      

Pretraga	Operator	Primer
Uključiti u pretragu	+	Da bi našli Ministarstvo pravde u Beograd Search: Ministarstvo pravde + Beograd
Uključiti jedna ili drugi u pretragu	OR	Da bi našli let za Podgoricu ili TivatSearch: Let za Podgoricu OR Tivat (‘OR’velikim slovima)
Pretrag opsega brojeva	..	Da bi našli telefon izme 100 i 200eSearch: Telefon 100e..200e
Pretraga sinonima	~	Da bi smo našli kulinarske informacijeSearch: ~kuvar
Pretraga domena	:	Da bi smo našli odrenu temu na site-uSearch: ict:www.bccs.edu.yu

Kao šlag na tortu, Google je uveo još jedan parametar za sortiranje a to je koliko linkova sa različitih sajt-ova vodi do tog sajt-a.Što više linkova sa što više sajt-ova, govori da je sam taj sajt vrlo ozbiljan i da ga treba visiko rangirati.Zbog ovih prednosti, vrlo jednostavnog interfejsa bez opterećujućih popapova i grafike i veoma brzog odziva Google je veoma brzo postao vodeći pretraživač stavljajući u drugi plan Altavistu i Yahoo.Treba pomenuti saradnju sa Alexa.com-om koji pravi rang listu najposećenijih sajt-ova što je još jedan merodavan kriterijum za uspešno sortiranje.

Ovaj pretraživač je postao vodeći iz dva vrlo jednostavna razloga a tiču se najbitnije stvari kod pretraživanja a to je sortiranje.Naime ljudi koji su odgovorni za sortiranje su napravili algoritam takav da je veoma bitno mesto gde se nalazi tražena reč,odnosno da svako mesto ima svoju težinu.Tako, reči u domenu su najteže, zatim dolaze naslovi sajt-ova, pa naslovi stranica pa tek onda same reči kao sadržaj strane.Ovaj sistem je u mnogome unapredio rangiranje i okrenuo ga potpuno ka korisniku.

 

Nije moguće pričati o search engine-u, a ne pomenuti trenutno najveće ime u toj oblasti. Google je jedan od najmladjih ozbiljnijih pretraživača.Poznato je da je duže vreme radio sa minusom ali je imao cilj i uspeo je u tome.Od samog početka do danas Google svoje sponzore odvaja od rezultata pretrage zbog čega je stekao poverenje ogromnog broja korisnika.Jedan podatak govori da 21% korisnika Interneta Google drži kao home page.

Sledeća stvar koja se javlja, koja je za korisnike problem, a za pretraživače nije, jesu sponzori.Naime, pretraživači koji su se okrenuli malo više ka profitu su u rezultate pretrage ubacivali i sponzore i to vrlo dobro kotirane, iako nisu zadovoljavali upit korisnika.Takvi pretraživači su, logično gubili poverenje i posećenost a samim tim i sponzore.Sledeći problem koji se javlja jeste dupliranje pogodaka odnosno jedan korisnik-više domena.Korisnik ne želi da na listi pogodaka vidi npr. www.link.com i www.link.net ukoliko su to potpuno iste prezentacije.Problem je u tome koji prikazati a koji ne.Svaki pretraživač to rešava na svoj način ali je Google u tome najbolji.O tome ce biti reci kasnije. Ništa manji problem je više korisnika-jedan domen.To je karakteristično za domaće provajdere koji svojim korisnicima omogućavaju postavku njihovih prezentacija na svom serveru pa imamo npr. www.eunet.co.yu/korisnici/2005/petarpetrovic.

Najveci problem danasnjih pretrazivaca jeste ogroman broj podataka i informacija i kako ih sortirati odnosno rangirati.Cilj je napisati pretrazivac koji ce svoje podatke u bazi sortirati na nacin na koji će biti od najveće pomoći korisnicima cak i u situaciji koje je vrlo cesta a to je da ni sam korisnik ne zna sta trazi.Odnosno, potrebno je napraviti algoritam koji ce rangirati pogotke.U pocetku se rangiranje zasnivalo na tome koliko se puta trazena rec nalazi na strani.Sto vise puta, to bolje mesto na pretrazivacu.Ali su web masteri dosli na ideju da pisu kljucne reci istom bojom kojom je i pozadina tako da se reci ne vide a kroler ih vidi i broji.Uskoro je i taj problem bio resen, bar kod ozbiljnijih pretrazivaca, i takvi sajt-ovi su stavljani na crne liste.

Od pojave Interneta do danas web masteri se trude da budu što bolje rangirani na listi pretrazivaca, jer neka ispitivanja govore da korisnik ide najcesce na prvi, drugi eventualno treci pogodak za trazeni upit.Stoga su web masteri najveci neprijatelji pretrazivaca jer imaju razlicite interese.Ljudi koji prave pretrazivac, prave ga tako da bude od koristi i da bude efikasan kako bi stekao poverenje i posecenost a samim tim i profit, dok je web masterima u interesu da privuku korisnike Interneta na svoj sajt iako on nema veze sa potrebom korisnika.Zbog toga su i kroleri imali svoj razvitak od najjednostavnijih (ako je moguce reci za njih da su jednostavni) do ovih trenutno aktivnih koji uspevaju da prevazidju vecinu problema koje im zadaju web masteri.

Pitanje je da li ovakav pretrazivac mozemo uopste nazvati pretrazivacem, jer u najvecem broju slucajeva ne poseduje svoju bazu vec koristi tudju, najcesce baze krolerskih pretrazivaca.Odnosno, omogucava nam da pretrazimo pomocu naprednog pretrazivaca a da zaobidjemo njegov interfejs, sto i nije neka prednost, ali jeste to sto meta pretrazivaci najcesce koriste baze od vise pretrazivaca, tako da je veca verovatnoca da za odredjeni upit dobijemo trazeni rezultat.Medjutim, tu se javlja problem dupliranja pogodaka, zbog cega je potrebno programirati odredjene filtere koji ce taj problem resavati.

Nacin indeksiranja ovih pretrazivaca je mnogo napredniji. Naime, pretrazivaci su razvili posebne programe (krolere odnosno spidere) koji sami surfuju i  neverovatnom brzinom indeksiraju ceo sadrzaj svake strane sajt-a, cime se baza znatno povecava.Kroleri rade po utvrdjenom algoritmu koji se, naravno, moze menjati.

Prednosti ove vrste indeksiranja su mnogo veca baza od Web direktorijuma, i revolucionarno sta su sta su doneli kroleri, a to je indeksiranje bas svake reci na strani i svake strane na sajt-u, tako da danas uz pomoc ovakvih pretrazivaca gotovo da ne postoji rec za koju necete dobiti neki link kao rezultat pretrage.

 

Web direktorijumi predstavljaju, uslovno receno, najprimitivniji servis za podrsku korisnicima prilikom pretrage Interneta.Naime, to je prva vrsta search engine-a, i kao takva jasno je da je prevazidjena u mnogo tome.Indeksiranje na web direktorijumima vrsi sam covek ili u vecem slucaju vise ljudi, odnosno fizicki se u kategorije, odnosno direktorijume ubaciju adrese odredjenih sajtova. Naravno, to ima svoje prednosti ali i mane.Mana ovog nacina indeksiranja je ocigledna. Neophodni su ogromni ljudski resursi da bi svojom bazom mogli da pariraju ostlim vrstama pretrazivaca.

Prvi veci pretrazivac na web-u jeste Yahoo.com, koga su podigla dva studenta sa idejom da naprave listu svojih omiljenih web sajtova. U pocetku se na Yahoo naslo samo 10 sajtova,zatim 20, pa 50,100 i kako se broj povecavao rodila se ideja da naprave kategorije i da sve sajtove razvrstaju po njima. Takvi pretrazivaci nazivaju se "web direktorijumi"

Opsta podela pretrazivaca je izvrsena na osnovu nacina indeksiranja web-strana. Ako je neka strana indeksirana od strane pretrazivaca to znaci da je njen deo ili ceo sadrzaj, na ovaj ili onaj nacin, ubacen u bazu tog pretrazivaca i da ce biti od nje pozivan, prilikom upita koji odgovara indeksiranom sadrzaju. Iz toga nastaje podela na:

1. web direktorijume
2. krolerske ili spider pretrazivace i
3. meta pretrazivace